Posle prvenstva......treći deo

Za kraj ovog "pregleda" ostavio sam dve ekipe koje su doživele najveća razočaranja na ovom prvenstvu, od kojih se očekivalo da se bore za zlatnu medalju, i kada bi pre prvenstva rekao da nijedna od te dve ekipe neće biti ni u polufinalu, proglasili bi me ludim.
"Preživeo" je svet i veća ludila u sportu, poput onog Vimbldona Gorana Ivaniševića ili evropske titule u fudbalu Grčke, pa će svakako preživeti i ovo u košarci, ali je pravo pitanje koliko će te dve ekipe da izvuku pouke iz ovoga što im se dogodilo.
Udarci su veoma bolni, kao i potrebni rezovi, koji bi stvari vratili na pravi kolosek.

SAD

Poslovično SAD šalje jake ekipe samo na olimpijadu, jer odvajkada za njih je svetsko prvenstvo svaka nova NBA sezona, čak mislim šampion i ima "titulu" prvaka sveta.
Uostalom jedini veći biznis, u kojem se okreće više para i koji je van SAD je baš olimpijada, a kako amerikanci najviše cene njegovo visočanstvo dolar, sasvim je razumljivo da prvenstva sveta nisu baš na meti onih najboljih NBA igrača.
Prosto, najviši čin patriotizma u amerikanaca je kada svojoj državi platiš porez, a sve ostalo je samo zapaljiva retorika koja nema uporišta ni u džepovima a kamoli u srcima današnjih NBA zvezda.

S te strane treba posmatrati američku ekipu na svetskom prvenstvu, i to ne samo one koji su odustali, nego i one koji su došli, sa idejom da prevashodno pomognu svojim karijerama.
Nažalost po američku košarku koja je u mnogim stvarima daleko ispred ostatka sveta, i sledeće godine kada se bude igrala olimpijada a i svake naredne godine, taj jaz izmedju SAD i ostatka sveta biće sve manji i manji, i amerikancima će biti sve teže i teže da dodju do zlatne medalje.
Prosto, a to sam podvukao u jednom od prethodnih komentara, sve veći i veći značaj u košarci dobija uigranost ekipe, a sve manji prosta razlika u kvalitetu igrača.
Ne moraš imati vrhunski kvalitet kada posle uigrane akcije dobiješ loptu sam na trojci ili ziceru da bi ga spremio u koš, a sa druge strane ne postoji taj madjioničar koji će celu utakmicu igrati sam protiv protivnika, i to uigranog protivnika koji ga timski brani.
Tipičan primer takvih ekipa i takve tendencije u budućnosti imamo baš sa Denverom prošle sezone, ili Bostonom pretprošle, kada su bez Irvinga uz fantastičnu timsku igru skoro stigli do finala.
Nešto nisam ubedjen u dominaciju SAD na budućim takmičenjima, i mislim da je ovo prvenstvo bilo prekretnica, koja im jasno kaže: "Ili povedite tim, ili nećete pobediti", bez obzira na to koje vanzemaljce povedu u ekipi.
Da li će to u postojbini košarke umeti da čuju ne znam, gledaćemo narednih godina.

SRBIJA

Šta reći?
Toliko želja, toliko strasti kod navijača, toliko bola posle poraza.
Možemo mi pričati koliko volimo, ali nama je ipak košarka ona prva "igračka", i košarkaški uspeh nikada neće zaseniti nijedan fudbalski, o drugim sportovima da ne govorim.
To je naš ponos, otuda toliko strasti, toliko želje, toliko ljutnje posle loših rezultata.
Mnogo nas starijih, prevashodno iz Srbije, nikada neće prežaliti što je došlo do raspada SFRJ, samo zbog mogućeg finala 1992 na olimpijadi, i svetskog prvenstva 1994. u Beogradu.Nije važno što smo se poklali , samo da se nismo poklali do kraja 1994.godine, da osetimo i vidimo kako bi to izgledalo da najveći majstori NBA lige udare na naše vanzemaljce.

Elem, da se vratimo u ove godine, i ovaj neuspeh.
Gorki ukus ostaje zbog načina na koji smo izgubili, zbog toga što utakmice nismo izgubili na terenu, nego smo ih izgubili još u svlačionici, a da to nismo videli, tačnije nije video Djordjević i njegov stručni štab.
Da smo se barem na terenu pobili, baška igrači, baška selektori, medjutim njihov stručni štab je samleo naš još u prvoj rundi, i dalje je sve bilo samo pro forme.
Gledam naš roster i pitam se..........Naš najbolji igrač Jokić, u igri sa FIBA pravilima ne može da stoji na vrh reketa i baca pasove pod koš , jer je reket pun, nema kao u NBA tri sekunde u odbrani.Pa kad je tako, onda ga spusti na peticu, da igra ono što najbolje zna, a ostale poredjaj po ćoškovima terena da uhvate povratni pas, i da ne smetaju.
To svakodnevno vidimo na stotine terena gde se igra basket, gde dvojica saigrača "zauzmu" ćoškove terena puštajući trećeg da igra jedan na jedan.
I ponoviću pitam se, zbog čega Djordjević nije nijednog sekunda imao sličnu koncepciju, bar da proba ono što u Denveru igraju već dve godine?
Bojim se da vam se odgovor neće svideti...Mislim da je Djordjević potpisivanjem ugovora sa Virtusom, gde se obavezao da će se potpuno posvetiti Virtusu, praktično dao otkaz na mesto selektora, i da je ekipu po inerciji vodio, razmišljajući: Ako je upalilo onda, što ne bi i sada?
Otuda smehotresna olimpijada sa Birčevićem, Simonovićem, Marjanovićem, Raduljicom, otuda potpuno odsustvo bilo kakve reakcije sa klupe tokom prvenstva.....
Ako je i od njega, mnogo je......

Dobrodošao Saša Obradoviću, iskreno se nadam i očekujem mnogo bolje dane i još više igre naše reprezentacije.