Ono što je ovo svetsko prvenstvo donelo na veliku svetsku scenu je direktna proporcionalnost uigranosti ekipe i njenog plasmana.
Za najviši plasman potreban je kvalitet, ali nije neophodan koliko je važna uigranost ekipe.
Košarka je postala tako brz sport, gde više nema vremena za čiste improvizacije, niti se ekipa može zasnivati na pukoj izolaciji i igranju na individualni kvalitet.To je postalo prošlo vreme, sada je za vrhunski rezultat potrebna sem kvaliteta i vrhunska uigranost ekipe, i to na obe strane terena.
Uigranost ekipe je donelo zlato, srebro, četvrto, šesto, osmo mesto, dok su ostala mesta osvojili uprkos neuigranosti.
Ni Francuska ne bi bila tu gde jeste da se u četvrtfinalu nisu sreli sa jednom još neuigranijom ekipom,
OK, jasno je da vrhunski rezultat zahteva i odredjeni nivo kvaliteta, ali uigranost ttokom godina podiže i nivo kvaliteta igrača, te tek treba očekivati u najmanju ruku zanimljive rezultate od ekipa kao što su Češka ili Poljska, te recimo Letonije koja nije ni bila na prvenstvu, ali ih odlikuje baš timska igra sa mnogo trčanja..
Direktni primeri nedostatka uigranosti su Grčka,Brazil, Nemačka i Nigerija koje poseduju kvalitet, ali im je uigranost ekipe na izuzetno niskom nivou što je dovelo do kraha na ovom svetskom prvenstvu.
Tako ću nekako da krenem prvo od njih....
NEMAČKA NIGERIJA
Odlični primeri da skup kvaliteta nije tim, a posebno se odnosi na ove dve ekipe gde dominantni plej-košgeter kad igra dobro, on ustvari isključi ostatak ekipe iz utakmice, što kad tad tokom meča dodje na naplatu.
Srećom za Nigeriju, oni su izborili plasman na olimpijadu, što im daje šansu da realan kvalitet svoje ekipe pretoče u timski kvalitet, kojim su na prethodnoj olimpijadi odigrali nekoliko sjajnih utakmice(dobili hrvate 15-tak razlike), mada je izgleda veći problem kod njih situacija u savezu i u državi, pa se to reflektuje i na sport.
Što se Nemaca tiče, nisam baš optimista da će se naći na olimpijadi, obzirom da će ekipe na kvalifikacionim turnirima biti verovatno sa NBA igračima, a to znači puno realnog kvaliteta protiv ipak limitirane ekipe Nemačke.
BRAZIL
Acine ekipe igraju kako je igrao Aco i Cibona tokom njegove igračke karijere.
Nešto je poslednjih godina pokušavao da promeni filozofiju te se okrene i odbrani, ali mu slabo to uspeva.
A šuterske ekipe žive i umiru od šuta, i kada nalete na organizovanu ekipu(ponovo na sceni uigranost!!!) koja im ne dozvoljava prostor za šut, u još ih napune prostim akcijama iz udžbenika, onda se epilog zna.
Dobili su Grčku ali to je iz serije onih mečeva gde jedan divljak pobedi drugog, što ne znači da pobednik nije divljak.
GRČKA
Ja lično nisam ni očekivao ništa od njih, medjutim da baš ostanu i van četvrtfinala to je već iznenadjenje.
Roviti Slukas, manji teren i nepostojanje tri sekunde u odbrani, značajni su udarci koji su jako pogodili reprezentaciju Grčke.
Kada ekipu baziraš na povratnim pasovima koje bi Kalates trebao da ubaci sa perimetra, ili odbicima koje bi Papajanis trebao da ubaci ili igrom Printezisa u već zatvorenom reketu zbog Janisa, onda je epilog i više nego jasan.
Neuigranost je odnela svoja danak, ekipa se oslonila na MVP-ija što uopšte nije bilo realno, bez obzira koliko je Janis dobar igrač, a mnogo je dobar.
Ovo im je verujem bila dobra škola, i siguran sam da će izvući pouke iz toga, te da će već za sledeće takmičenje biti veoma opasan protivnik, posebno što se vidi da i Tanasis napreduje u šuterskom delu, gde se vidi da puno radi.
Jednostavno moraju malo drugačije da se poslože i da se naravno uigraju.
LITVANIJA
Prosto ne znam šta da kažem za njih.
Šatro najveći gubitnici na prvenstvu, napravljena nepravde prema njima, medjutim.....
Čini mi se da je tu puno dima, a vatre nigde.
Jaki pod košem, nažalost izgleda nekompatibilni da igraju u istoj petorci, bez prave podrške spolja, posebno od strane Kuzminskasa, koji je morao imati veću minutažu na prvenstvu.
Ili ako već nije on zašto je potpuno uskraćena bilo kakva šansa Gedraitisu, vrsnom šuteru koji je ozbiljno mogao razvući reket i ostaviti Valančiunasa i Sabonisa same pod košem.
Lekavičijus ne može da igra kvalitetno na najvišem nivou svetsko prvenstvo, Ulanovas je igrač epizodista iz Evrolige i ne može bitno uticati na igru u bilo kom smeru.
Grigonis je igrao malo, spram onoga što može da donese.
Čini se da se ekipa opredelila za čvrstu i jaku odbranu, misleći da će napad da proistekne iz toga, ali to nije Evroliga i Žalgiris, nego svetsko prvenstvo gde protiv vrhunskih ekipa to nije dovoljno.
Biće naravno i treći deo.......
Za najviši plasman potreban je kvalitet, ali nije neophodan koliko je važna uigranost ekipe.
Košarka je postala tako brz sport, gde više nema vremena za čiste improvizacije, niti se ekipa može zasnivati na pukoj izolaciji i igranju na individualni kvalitet.To je postalo prošlo vreme, sada je za vrhunski rezultat potrebna sem kvaliteta i vrhunska uigranost ekipe, i to na obe strane terena.
Uigranost ekipe je donelo zlato, srebro, četvrto, šesto, osmo mesto, dok su ostala mesta osvojili uprkos neuigranosti.
Ni Francuska ne bi bila tu gde jeste da se u četvrtfinalu nisu sreli sa jednom još neuigranijom ekipom,
OK, jasno je da vrhunski rezultat zahteva i odredjeni nivo kvaliteta, ali uigranost ttokom godina podiže i nivo kvaliteta igrača, te tek treba očekivati u najmanju ruku zanimljive rezultate od ekipa kao što su Češka ili Poljska, te recimo Letonije koja nije ni bila na prvenstvu, ali ih odlikuje baš timska igra sa mnogo trčanja..
Direktni primeri nedostatka uigranosti su Grčka,Brazil, Nemačka i Nigerija koje poseduju kvalitet, ali im je uigranost ekipe na izuzetno niskom nivou što je dovelo do kraha na ovom svetskom prvenstvu.
Tako ću nekako da krenem prvo od njih....
NEMAČKA NIGERIJA
Odlični primeri da skup kvaliteta nije tim, a posebno se odnosi na ove dve ekipe gde dominantni plej-košgeter kad igra dobro, on ustvari isključi ostatak ekipe iz utakmice, što kad tad tokom meča dodje na naplatu.
Srećom za Nigeriju, oni su izborili plasman na olimpijadu, što im daje šansu da realan kvalitet svoje ekipe pretoče u timski kvalitet, kojim su na prethodnoj olimpijadi odigrali nekoliko sjajnih utakmice(dobili hrvate 15-tak razlike), mada je izgleda veći problem kod njih situacija u savezu i u državi, pa se to reflektuje i na sport.
Što se Nemaca tiče, nisam baš optimista da će se naći na olimpijadi, obzirom da će ekipe na kvalifikacionim turnirima biti verovatno sa NBA igračima, a to znači puno realnog kvaliteta protiv ipak limitirane ekipe Nemačke.
Acine ekipe igraju kako je igrao Aco i Cibona tokom njegove igračke karijere.
Nešto je poslednjih godina pokušavao da promeni filozofiju te se okrene i odbrani, ali mu slabo to uspeva.
A šuterske ekipe žive i umiru od šuta, i kada nalete na organizovanu ekipu(ponovo na sceni uigranost!!!) koja im ne dozvoljava prostor za šut, u još ih napune prostim akcijama iz udžbenika, onda se epilog zna.
Dobili su Grčku ali to je iz serije onih mečeva gde jedan divljak pobedi drugog, što ne znači da pobednik nije divljak.
GRČKA
Ja lično nisam ni očekivao ništa od njih, medjutim da baš ostanu i van četvrtfinala to je već iznenadjenje.
Roviti Slukas, manji teren i nepostojanje tri sekunde u odbrani, značajni su udarci koji su jako pogodili reprezentaciju Grčke.
Kada ekipu baziraš na povratnim pasovima koje bi Kalates trebao da ubaci sa perimetra, ili odbicima koje bi Papajanis trebao da ubaci ili igrom Printezisa u već zatvorenom reketu zbog Janisa, onda je epilog i više nego jasan.
Neuigranost je odnela svoja danak, ekipa se oslonila na MVP-ija što uopšte nije bilo realno, bez obzira koliko je Janis dobar igrač, a mnogo je dobar.
Ovo im je verujem bila dobra škola, i siguran sam da će izvući pouke iz toga, te da će već za sledeće takmičenje biti veoma opasan protivnik, posebno što se vidi da i Tanasis napreduje u šuterskom delu, gde se vidi da puno radi.
Jednostavno moraju malo drugačije da se poslože i da se naravno uigraju.
LITVANIJA
Šatro najveći gubitnici na prvenstvu, napravljena nepravde prema njima, medjutim.....
Čini mi se da je tu puno dima, a vatre nigde.
Jaki pod košem, nažalost izgleda nekompatibilni da igraju u istoj petorci, bez prave podrške spolja, posebno od strane Kuzminskasa, koji je morao imati veću minutažu na prvenstvu.
Ili ako već nije on zašto je potpuno uskraćena bilo kakva šansa Gedraitisu, vrsnom šuteru koji je ozbiljno mogao razvući reket i ostaviti Valančiunasa i Sabonisa same pod košem.
Lekavičijus ne može da igra kvalitetno na najvišem nivou svetsko prvenstvo, Ulanovas je igrač epizodista iz Evrolige i ne može bitno uticati na igru u bilo kom smeru.
Grigonis je igrao malo, spram onoga što može da donese.
Čini se da se ekipa opredelila za čvrstu i jaku odbranu, misleći da će napad da proistekne iz toga, ali to nije Evroliga i Žalgiris, nego svetsko prvenstvo gde protiv vrhunskih ekipa to nije dovoljno.
Biće naravno i treći deo.......
Nema komentara:
Objavi komentar