Posle prvenstva....

Evo, svetski prvak je Španija, verovatno najbolje selektirana i vodjena na ovom prvenstvu.
Dobijali su utakmice nešto na znanje i kvalitet, nešto na izvanredan skauting, a iskreno rečeno nešto i na urodjene glumačke kvalitete , tako poželjne kada prvenstvo sude sudije  druge pa i treće lige sudjenja.
Namazani svim bojama, a uz to i kvalitetni, uspeli su da nadju rešenje za svakog protivnika.
Uz to su bili i deca sreće jer realno na prvenstvu nisu odigrali meč ni sa jednim od tri najveća favorita, SAD, nama i Francuskom, a uz mnogo fortune su dobili i Australiju.
Medjutim zlatu se u zube ne gleda, što bi neko rekao,a istina je i da je čitava mašinerija koja stoji uz reprezentaciju Španije odradila sve ono neophodno da bi omogućila svojim igračima da odigraju ono što se od njih očekuje.
Prvenstvo je prošlo za neke odlično, za neke senzacionalno, za neke neuspešno, ali da krenemo redom....

ŠPANIJA

Pobeda bez koske, za iskusnu ekipu znalaca i na i pored terena, koje je selektovana prema mogućnostima ekipe, i još više prema mogućnostima protivnika i žreba koji im je on mogao doneti.

Naš selektor je dobro primetio da se Španija spremala za nas, što je evidentna istina, ali i genijalnost Skariola, jer je jasno video da na njihovom putu prema glavnom cilju, medalji na svetskom prvenstvu, i sporednom cilju, plasmanu na olimpijadu, od jačih stoji samo naša ekipa, ukoliko se ne računaju svetske veličine tipa Tunisa, Irana ili čak Italije.
Zbog toga je na samo dva odbrambeno orjentisana centra Gasola i Vilija poveo tri veoma brze i skočne četvorke čiji je osnovni cilj da sačuvaju Jokića(kada igra na četvorci) udvajanjem i brzinom spreče njegove pasove preko terena.
Uz poslovično odličnog Rubija u odbrani, koji je odsekao naše plejeve tako da je Bogdanović morao da prenosi loptu i umara se, 90% posla je bilo gotovo.
Uz to je Skariolo omogućio svom centru da dokaže onu našu narodnu "snaga klade valja, ali um caruje" što se ne može reći za Djordjevića i Jokića.
Svakako najveći dobitnici svetskog prvenstva, koji su titulu uzeli posle jednog savršeno postavljenog i odigranog meča protiv nas, kojim su ispostaviće se izbegli ozbiljan takmičarski meč do kraja prvenstva.
Produžeci i pobeda protiv Australije, više su odraz slabosti Španije, nego snage Australije, ali to nažalost niko nije imao da iskoristi.

ARGENTINA

Ekipa dovedena na svetsko prvenstvo u prinudnom i jedinom mogućem sastavu, jer Argentina praktično nema centra sem Skole, i prakitčno nema nikakvu  odbranu reketa, što su Španci sasvim lepo i školski kažnjavali svih četrdeset minuta.Skola se veoma trošio jureći njihove četvorke, i nikako nije mogao da nadje ritam u napadu baš zbog toga.
Skariolo je lepo primetio da je pobeda praktično u džepu  ukoliko pritisne visoke igrače Argentine, jer Kampazzo i Laprovitola nisu kapacitet da sami dobiju meč šutem spolja.

Trenutni bljesci Brusina, ili Deka nisu važni jer odnos visine i ofanzivnih i defanzivnih skokova pravi najvažniju razliku.
Na kraju srebrna medalja je lep poklon za verovatno odlazećeg Skolu, ali se nameće utisak da su i oni iskoristili tragičnu pripremu naše ekipe, te da su i oni medalju uzeli doslovce preko naših ledja, ne zaslugom, nego našom krivicom.
Svakako ih uzdiže pobeda protiv Francuske, ali je decenijski problem Francuza oličen u njihovom selektoru još više pojačan povredom Ertela, te nekim tihim ratom unutar ekipe izmedju De Koloa i Furnijea koji se doslovce može omirisati na terenu, a koji njihov selektor treba da reši , a ne rešava.

FRANCUSKA

Ekipa projektovana da uzme medalju, na kraju je i uzela medalju.
U odnosu na roster koji je na prvenstvu potpuno su razočarali igrom.

Verovatno je to uslovljeno nedolaskom Ertela, čini se Albisi i onaj mali nisu kvalitet, a posebno nisu autoritet koji će kreirati napade za Furnijea, De Koloa, Gobera.
Čini se da je ta linija, koja ih čini timom, najslabija karika njihove ekipe.
Oni postanu tim tek kada treba da igraju kao autsajderi (pobeda protiv Španije na prethodnom SP), što se dogodilo protiv SAD.
Čim malo padne adrenalin, čim treba kao tim završiti posao, nigde ih nema.
Selektor očigledno u ekipi služi kao skretničar, koji poziva tajmaute, ali koji nimalo ne odredjuje ni taktiku, ni način na koji treba da se igra.
Pod "pritiskom" veličine Gobera, Poarje je tragično malo korišten, toliko da se nekad činilo da ga drugi saigrači bojkotuju.


AUSTRALIJA 

Iako se na prvi pogled može reći da su oni najveći gubitnici na prvenstvu, ja bih rekao da je njihov plasman, čak malo iznad očekivanog, i da predstavlja uspeh za ekipu, koji je svakako zamagljen sa dva poraza na kraju, ali tako to ide sa šuterskim ekipama, izgledaju najlepše na svetu kada ide, a kada ne ide sve to izgleda ružno.
Ekipa selektovana oko dva stuba, Milsa i Boguta, sa pomoćnicima u vidu Bejnsa, Ingliša,Delavedove i ostalih.
Igrali su brzu i lepu košarku, nažalost veoma često potpuno neodgovornu gde su se Mils i Ingliš poprilično ispucavali i igrali nervima svojih navijača.
Mils je i bio u formi, te je svojom brzinom, šutem i energijom davao svojoj ekipi dodatnu dozu adrenalina koja ih je u nekim trenucima gurala i preko mogućnosti, što je uz samo malo sreće moglo da donese i finale za njih.
Nažalost njih dvojica kombinovano su po meču imali skoro sedam grešaka što je na kraju, uz 26% šuta za tri Ingliša,  Australiju i dovelo tu gde su, na četvrto mesto.
Ovakvom rosteru bi Simons, koji će verujem igrati olimpijadu, došao kao budali šamar što kažu, te obzirom da su izborili olimpijadu, mogu mirno spremati ekipu za sledeću godinu.


O ostalim gubitnicima, dobitnicima, iznenadjenjima i razočaranjima, novostima koje je donelo ovo svetsko prvenstvo, te očekivanjima pred olimpijadu govoriću malo kasnije.......