tag:blogger.com,1999:blog-7025354521529011875.post6092066476894733667..comments2019-09-17T12:51:02.161+02:00Comments on nešto se mislim......: Posle prvenstva......treći deokosta1703http://www.blogger.com/profile/17416317427808850701noreply@blogger.comBlogger2125tag:blogger.com,1999:blog-7025354521529011875.post-67219520009841358522019-09-17T11:02:27.014+02:002019-09-17T11:02:27.014+02:00Ne zaboravljam tu šansu, ali to je tek 1988-a, pos...Ne zaboravljam tu šansu, ali to je tek 1988-a, posle olimpijade u Seulu i izgubljenog finala protiv SSSR-a, te posle izgubljenog polufinala iz Grčke 1987, te izgubljenog polufinala iz Španije 1986.<br />Tada, opterećeni tim porazima još nismo postali tim, sa verom u sebe i svoje mogućnosti.<br />Tim smo postali tek posle pobede na EP u Zagrebu, kada je tim a i igrači ponaosob porasli u velike.<br />I mislim da na nije na ovom prvenstvu nedostajao igrač da dobro počne utakmicu, nego nam je nedostajao selektor koji će tim igračima dati pravu šansu, na pravom mestu u ekipi, uz odgovarajuću taktiku.kosta1703https://www.blogger.com/profile/17416317427808850701noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7025354521529011875.post-76175360974236967422019-09-17T06:28:46.156+02:002019-09-17T06:28:46.156+02:00Занимљива ти је ова опаска да су многи од нас стар...Занимљива ти је ова опаска да су многи од нас старијих желели пошто-пото да виде нашу сјајну СФРЈ генерацију против Амера 1992. по цену и да нам се земља одмах потом у крви распадне. И на репу тога, "нешто се мислим" што би ти рекао, заборављамо често једну праву шансу коју смо имали да одмеримо снаге с најбољима тада: Мекдоналдсов турнир тамо негде 1988, када је наступила Југославија и убедљиво изгубила од тада моћног Бостон Селтикса са Бирдом, Мекхејлом, Ејнџом, Денисом Џонсоном, Перишем... Зашто је тај турнир индикативан? На њему смо играли без најбољег играча, Дражена Петровића, који је наступао тамо за Реал (Мадрид је био домаћин). Ти исти наши репрезентативци, уз мале измене и допуне, освојили су надмоћно Евробаскет 1991, а нема сумње да би се прошетали до злата у Аргентини 1990. и без Дражена, тада сигурно најбољег неамеричког кошаркаша! Толико је то била јака генерација. Међутим, и таквим асовима је био потребан неко ко ће први да се супротстави новој и непознатој опасности (страшним НБА кошаркашима), и само зато је Дражен фалио на том турниру, том нашем првом сусрету с професионалним Америма. Да је играо тада за Југу, а не за Реал, имали бисмо потпуну слику, не бисмо толико носталгично лили сузе за Барселоном, и поред огромне непраде која нам је начињена. Са друге стране, та епизода у Мадриду 1988. као да нам је двојако одредила судбину: да убудуће стално наступамо некомплетни на најјачим такмичењима (и 1995. су фалили Бане Прелевић и Србо-Грци попут Тарлаћа), као и да смо толико опчињени Америма да заборављамо на остале. 1998. смо ушли неприпремљени у финале против Руса, једва на крају извукли победу, иако су они водили што се каже 39 минута; о Аргентини и финалу 2002. све је знано; 2004. у Атини играли смо најружнију изо-кошарку чекајући и не дочекавши на крају Данкана, Ајверсона и другаре, а сад смо опет потценили и Шпанце и Аргентинце... Такође, опет нам је недостајао неки Дражен да добро почне битну утакмицу.Брада К.https://www.blogger.com/profile/04600154430567115997noreply@blogger.com