Kako rešiti problem Kosova, i kako će se rešiti problem Kosova

Problem Kosova?

Da li je u pitanju samo kosovski problem ili je problem mnogo širi, i mnogo sveobuhvatniji iako mi to ne vidimo u ovom trenutku?

Gledajući pristupe Zapadnih sila ovom problemu, skoro da je sasvim jasno i ogoljeno, zbog čega rade to što rade, i kakav im je dugoročni cilj na tom putu.

SAD su za vreme demokratskih predsednika, potpalili vatre širom sveta, postali mirodjije u svakoj čorbi, a jadne zemlje koje bi se našle na njihovom putu, nebitno da li kao saveznici ili kao protivnici debelo bi platili to angažovanje, razaranjem svojih privreda, ili unosnim poslovima multinacionalnim komapnijama u čijoj upravi bi bili ti borci za "slobodu".

Nemačka na drugoj strani, nije promenila ćud, samo je promenila metode.

i dalje je ideja izlazak nan toplo more, kontrolisanje prečice prema Bliskom Istoku, disciplinovanje zaostalih slovenskih plemena, vraćanje letnjikovaca i žitnica bogatih folksdojčera iz Vojvodine, a sa tim podrška svima i svakome ko tu prepreku na putu može oslabiti.

Igrica koja se na ovim prostorima vodi već više od 150 godina, i od koje Nemci ne odustaju iako su dva puta već dobili po prstima.

I dalje se nadaju, jer ovaj put računaju da su uloge drugačije podeljene, te da su ovaj put protiv slovena i anglosaksonci, isto ono što se želeo Hitler još krajem tridesetih kada je poslao Hesa u Britaniju na pregovore.

Kao što su onda žarili Evropom prisajedinjenjem Austrije, aneksijom dela Čehoslovačke, tako su sada ucenili Evropu da pristane i prećuti rasturanje jedne države, i da i dalje bezočno radi na rastakanju iste.

Turska je jedva dočekala most prema centru Evrope, most koji je izgubila pre više od sto godina kada je isterana iz Evrope, a sada se slavodobitno vraća praveći mostobran i zelenu transverzalu pravo u srce Evrope, tik do miliona svojih sunarodnika u Zapadnim zemljama.

I njihov je interes slaba Srbija,i njihov je interes manipulacija muslimanskim stanovništvom radi širenja geopolitičkog uticaja na Evropu.

Francuska ćuti, a zašto ćuti to verovatno ni njoj samoj nije jasno.

Možda misle da je bolje da budu na strani Nemaca, nego protiv njih?

A šta će biti kada Nemci predju crtu?

S kim će onda braniti Evropu?

Ili su se već unapred predali?

Šta mi da radimo?

Iluzorno je pomisliti da će nas nepristajanje na bilo kakav ultimatum po pitanju Kosova dovesti do novog bombardovanja,čak ne verujm ni u neke sankcije, ali je veoma realno i moguće da Šiptari izgube strpljenje i krenu vojskom na preostale Srbe.

Da li će ih onda Vojska Srbije braniti?

I kako će takvueventualnu reakciju Vojske Srbije protumačiti Nemačka, SAD, Francuska?
I šta će ona silna vojska u Bondstilu, ako se tako nešto dogodi?
Da pokušam da analiziram redom sve glavne i sporedne strane u ovom problemu.

Srbija

Ne bih rekao da će mnogo Srba da se potrese, ako jednog dana vide Kosovo u Ujedinjenim nacijama, kao nezavisnu državu.

Medjutim problem je mnogo dublji.Lako ćemo dati Kosovo, ako je to kraj, i ako za to dobijemo bar pravo da se Srbi iz BIH pripoje matici, uz naravno poštovanje vlasništva na Kosovu i pravično obeštećenje i povraćaj srpskih para uloženih u Kosovo.
Medjutim šta će onda biti sa bosancima iz Federacije?
Zar to neće pokrenuti njihov radikalizam?
Kako će to uticati na dalje rastakanje Srbije, preko Vojvodine, te spajanja muslimanskog življa iz Bosne, preko Sandžaka i Velike Albanije sa Turskom.
Zato mislim da Srbija ni slučajno ne sme ni da pomisli da prizna Kosovo, u bilo kakvoj varijanti, jer bi to značio ne kraj nego početak rastakanja ostatka Srbije.
Pregovori su manje-više maska za odugovlačenje do bolje prilike, tj do boljih vremena.
A članstvo u EU , kao šargarepa koja se nudi Srbiji je na tako dugačkom štapu, posebno posle ulaska Hrvatske u EU,i izlaska Britanije, da o tome ne treba ni razmišljati.

Po mom dubokom uverenju Srbija bi morala rizikovati i po svaku cenu , ako treba i vojskom zaštiti srpski narod na Kosovu kada(ne AKO nego kada, jer je to izvesno) ga Šiptari napadnu.

Kosovski Albanci

Njima se žuri, njima prosto curi vreme, stanovništvo masovno odlazi, kako kaže Palma "Patrotizam se ne sipa u traktore", a čini se da ni stalna mržnja prema Srbima više ne donosi para koliko su se nadali.
Ako problem ne reše u narednih godinu, dve ostaće skrajnuta teritorija, koju će vremenom Srbija apsorbovati, čim se geopolitička situacija promeni.
Žuri im se da iskoriste uticaje vidjenih demokrata kojima su već izbrojani milioni, i čiji će uticaj vremenom samo slabiti.

Problem je što i Bajden da dodje sutra,da lično Klark vodi SAD politiku, barabar sa Medlin, prosto je neverovatno i pomisliti da SAD može da zapreti oružjem Srbiji, čak i u slučaju da na neku provokaciju prema srpskom stanovništvu na Kosovu Vojska Srbije reaguje.
Pozicija im svakim danom sve više slabi, kako na unutrašnjem tako i na spoljnom planu, a milioni dati od strane narkomafije ne mogu se baš tako bacati u rupe bez dna.
Njihov oreol boraca za slobodu sve brže tamni, i mada oni to nikad ne kažu, oni se ujedinjenja sa Albanijom u kojem će Albanija apsorbovati Kosovo, isto tako boje kao i vraćanja pod ingerencije države Srbije.
Njima ne treba pravni sistem, njima ne treba vladavina prava, njima treba plemenska zajednica zatvorenog tipa koja će probleme rešavati kako se njima svidi, a nikako u pravnom sistemu, gde će se postaviti pitnaje ne samo srpskih nego i albanskih žrtava sa njihove strane, gde će se postaviti pitanje vlasništva nad imovinom na Kosovu, gde će se postaviti pitanje poštovanja pravnih i civilizacijskih normi.

Po mom dubokom uverenju Šiptari sa Kosova će pokušati isto ono što je uradila Hrvatska 1995.godine da vojnom akcijom "reši" problem.

Albanija

Ma kako izgledalo da Albanija sa Kosovskim Albancima ima istu politiku, to i nije baš tako.
Sasvim je jasno da je Albanija u odnosu na teritoriju Kosova uredjena država, kojoj je strateški cilj EU, te s te strane teritorija Kosova je i za Albance crna rupa prava, i ujedinjenje te dve teritorije je moguće ali samo ako politički predstavnici Albanije tu vode glavnu reč, a politički, tačnije kriminalni eksponenti politike na Kosovu završe na političkom otpadu.
U svakom drugom slučaju teritorija Kosova bi za Albaniju bio balast oko vrata koji njima i pored vekovne ideje o Velikoj Albaniji, nimalo ne treba.

Republika Srpska i BIH

Ne smeju javno da kažu, niti da prikažu, ali bi sutra potpisali da Kosovo bude nezavisno, ako će to dati pravo njima da se odvoje od BIH.
Nažalost po njih, isto onako kako Albaniji ne treba taj teg oko vrata zvani Kosovo sa tamošnjim korumpirnaim političarima, isto tako i Srbija gleda na Republiku Srpsku...
Jeste volimo mi vas, ali ostanite tamo gde ste.
Realno prisajedinjenje Republike Srpske matici Srbiji značajno bi promenilo biračko telo ovde, a to nikako nije po volji parazitskom sloju političara koji se ovde smenjuju poslednjih trideset godina.Pravni sistem Srbije proširio bi svoj uticaj, te bi pranja novca političara bilo sve manje i sve vidljivije.
Takodje odvajanje Republike Srpske bi sigurno dovelo do rata na ovim prostorima u koji bi se vrlo verovatno uključila i Turska, koja čezne za povećanjem uticaja u Evropi.

Crna Gora

Iako to sada vama izgleda daleko od istine, medjutim odvajanje Srbije i Crne Gore je jedna neverovatna sreća(dobra taktika ili sjajno predvidjanje) koja nas je "zadesila", sa strane očuvanja i opstanka Srba na ovim prostorima.
Razdvajanjem Srbije i Crne Gore na dva dela je presečena realno u to vreme već oformljena zajednica muslimanskih opština, koja bi da je država celovita bila velika prepreka i brana srpskim nacionalnim interesima, i preko nje bi se zelenom transverzalom dodatno radikalizovao  Sandžak ali i BIH.
Ovako rascepkani u dve države značajno su im potkresana krila, i čim se u Crnoj Gori reše Djukanovića, a dogodiće se i to veoma skoro, srpski nacionalni korpus će imati dve države,  sa mnogo boljom kontrolom celokupnog prostora koji naseljavamo.

Nemačka

Šta o njima reći a da se ne zna.
Uvek su tokom istorije cenili i voleli svoje saveznike.
Zato danas vole Hrvate, a nas.........
Možemo na trepavice da se postavimo, ne vredi.
I mislim da ne treba ni pokušavati.
Radimo saradjujemo, kupujemo, prodajemo ali se ne volimo i tačka.
Saradjuju oni danas i sa Rusima, a prekosutra će opet krenuti na njih..

Oni su kao onaj Mujo što je došao u bioskop peti put da gleda da li će u filmu konačno biciklista zaobići i ne udariti u drvo.
I naučiće opet u budućnosti da se istorija ponavlja.
Nažalost mi smo mali , pa ćemo kao i u svakoj velikoj igri patiti više od ostalih, ali to nam je valjda karma, kad smo napravili kuću na putu.

SAD

Oni su ljudi pragmatični, praktični, s te strane oni nemaju nikakvu emociju, već samo interes.
Naš problem njihovog trenutnog interesa je njihov interes da gurnu prst u oko Rusiji.
A pošto smo mi na tom putu, nama će to mnogo lakše.
Kod njih nema na dve tri stolice.ili jesi sa njima ili nisi.
Obzirom da se nalazimo u okruženju zemalja NATO pakta koje su sve odreda svoje nacionalne politike gradili na mržnji prema Srbima, moramo dobro da razmislimo da li je bolje biti blizak sa SAD ili živeti životom Kube.
Možemo mi da volimo ili mrzimo koliko hoćemo, u pitanju je opstanak nacije.
Ako dozvolimo da nemački glas bude jači od našeg po tom pitanju, ne piše nam se dobro.

Rusija

Vole oni nas, ali smo mi daleko.
Ima bližih važnijih.
Ali, evo baš ovih dana smo dali Srbiji da uvozi robu bez carine, čisto da zajebavamo Zapad.
Može nam se.
A šta će biti sa Srbijom?
J.B.G ostaće Crna Gora da idemo na more, operemo pare i kupimo stanove, ostalo je manje važno.
S vremena na vreme odemo tamo da pokažemo Zapadu kako njihovi političari puze i kad se vidjaju s nama, a ne samo s njima.

Kako će se rešiti problem Kosova?

Ja mislim da će to biti na jedan od dva načina.
Ako Vučić ne bude kooperativan, onda će pokušati golom silom.
Ako bude, onda će prvo Zapad očistiti politički vrh Kosova, pa će onda teritoriju Kosova ujediniti sa Albanijom time ne kršeći Ustav Srbije, ne tražeći priznanja.
Tako će pokušati da "budu vuci siti i ovce na broju".
Time će ozvaničiti i rusko pripajanje Krima, i kinesko HongKonga i Tibeta.......
Svi ćute, svi dobili šta žele, sem Srbije.

Šta Vi mislite o svemu ovome?

Tragedija srpskog nacionalizma

Svaka nacija u svojoj istoriji ima trenutke kada je nacionalno grupisanje, na osnovu pripadnosti istoj naciji,bilo neophodno radi ostvarivanja najvažnijih nacionalnih interesa, a nekada i radi čistog fizičkog opstanka same nacije.
Srbima se to dogodilo nekoliko puta tokom istorije, i svaki put, preciznije skoro svaki put, srpski nacionalizam oličen u nacionalnim prvacima, vrhunskim patriotima spremnim da se žrtvuju za dobrobit svoje nacije, plastično prikazan u onoj rečenici srpskog seljaka iz antologijskog filma "Marš na Drinu" kada Prokin brat kaže, parafraziraću : Jesi li ti lud, kako da se ne odazovemo na poziv? Pa ko će ako nećemo mi?
Ili ona molitva Stola Arandjelovića iz filma "Bitka na Neretvi" čini mi se, gde on kao pravoslavni sveštenik kaže "Bože, ako te ima, molim te pomozi nam da probijemo ovaj obruč, a ako te nema, ima da prodjemo".

I jedno i drugo su činovi bezuslovne ljubavi i odanosti ideji, naciji, zarad njenog opstanka i prosperiteta, vidjeno u srpskoj istoriji mnogo puta, počev od Cara Lazara,do mnogih i nebrojenih heroja srpske istorije do dana današnjeg.
Visoka moralna načela, bezuslovna ljubav prema svojoj naciji, bez mržnje prema drugim narodima, ljubav prema pravdi i istini, glavne su karakteristike tih junaka naše istorije, koji su zaslužni za to što smo ovde danas.
Poslednji čovek tog kova, po mom dubokom ubedjenju, bio je Vlajko Stojiljković, čovek koji je znao na kakvoj je poziciji, čovek koji je znao da će platiti cenu, i koji nije dozvolio da mu tu cenu odredjuju oni koji su ubijali našu decu.
Dragoslav Bokan taj umiveni fašista, koji se poslednjih godina uporno poziva na neko svetosavlje, negirajući druge nacije, skrivajući svoje pravo lice, lice onoga čije je učenje i predvodništvo dovelo do mnogih zločina preko Drine, a i danas dovoljno je da sretne drugačije mišljenje pa da mu se oči zacakle i rečnik postane osion i pokvaren..
On je danas lice srpskog nacionalizma, sramotno lice nacionalizma nacije koja bukvalno nestaje, a njeni nacionalni predvodnici Vojislav Šešelj duboko nezadovoljan jer misli da mu Srbije nešto duguje, sa stalnom težnjom da što više napuni vlastite džepova pa makar to bilo iz džepova i na nesreću samih Srba, Vuk Drašković nacionalista čiji stavovi zavise od trenutne teme romana koji piše, čovek potpuno van vremena ,prostora i realnih dogadjanja.

Onaj ko se danas ponosi generalom Mladićem ne može da bude srpski patriota.
General Mladić je tragična ličnost srpske istorije, kome je data prilika i mogućnost da bude zapamćen kao predvodnik i spasilac srpske nacije, ali ograničeni komunistički general je bio potpuno nedorastao takvom izazovu.
Što to ne reći, zašto je danas tabu tema bilo kom srpskom patrioti?
Zašto se to krije, zašto se krivica stalno prebacuje na nekog drugog, na neke velikosvetske zavere i urote smišljene jelte samo protiv Srba.
Propast sprskog nacionalizma u stopu je pratila propast SPC, koja je postala interesna grupa koja pod zastavom vere, ostvaruje ne samo ogromne finansijske benefite, nego i veoma loš uticaj na ceo srpski narod.
Nekada smo sveštenike pamtili kroz generacije po svojoj umnosti, realnosti, posvećenosti, poštenju, a danas i vladike znamo samo po automobilima koje voze i kroz skandale koje prave.
Cela ta grupa koja je najviše odgovorna za propast naše nacije, za stalni i intenzivni egzodus naših ljudi što dalje odavde, funkcioniše po principu "ko nije sa nama drvlje i kamenje" što je ovih dana na svojoj koži osetio i Vladika Grigorije, samo zato što vidi šta se oko njega dogadja i što kao moralan čovek ne može da ćuti o tome.

Srpski nacionalisti toliko potrebni Srbiji danas, toliko potrebni ljudi spremni da se bore i žrtvuju za dobrobit ove zemlje i srpskog naroda, to je danas skupina vucibatina, ogrezla u kriminalu, i još više u udvoričkom i poltronskom ponašanju zarad malo mrvica sa trpeze vlastodržaca.
Ako to potraje još malo, bojim se da nas više neće biti.
Postaćemo narod koji je nekad, negde imao svoju državu, koji je pre mnogih starih evropskih civilizacija imao svoju civilizaciju,ali je dozvolio da se proda za šaku pšenice, i da nestane širom svetskih meridijana.
A crkve širom ovih prostora će da posvedoče, da je jedan narod bio toliko glup i prost, da je ostavio iza sebe zidine posvećene bogu, a svojoj deci uskratio obrazovanje, vaspitanje, lečenje, perspektivu budućeg života.

Deco, budite pametniji od nas, i požurite.

Jugosloveni

   Ovde danas kada se polako vraćamo iz zimskog sna u koji nas je bacio virus corona,potpuno nam  zatvorivši oči i ugasivši mozak za normalno rasudjivanje, a kako starimo i postajemo mudriji, sve češće vraćamo film na neka stara dobra ili manje dobra vremena, na neku prošlost koja je bila lepa ili manje lepa, na neke trenutke kada smo se osećali mnogo veliki ili mnogo mali.
 

Školske dogodovštine, dobre i loše ocene, prve ljubavi, prve žurke i druženja, prva pijanstva sve su to dogadjaji kojih se sa setom sećamo, i nekima izazivaju osmeh a nekima stid na lice, nekima razdraganost, a nekima tugu.
Jedino što kod mene nikada nije izazivalo loša sećanja, loše uspomene, i na bilo koji način loš osećaj je život u mojoj domovini, život u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, danas kažu tamnici naroda, danas kažu komunističkoj diktaturi, danas kažu podvali velikih sila Srbima, danas kažu življenju u strahu i bedi..
Moja sećanja, možda zbog toga što smo bili mladji, lepši i poletniji, veoma su daleko od svakog gorepomenutog osećaja.
Moja sećanja vezana su za pionirsku maramu, jedan slet u Loznici, dok smo još bili mali(uz tradicionalni slet u maju na TV-u gde smo se mi klinci izvlačii i išl u dvorište jednog komšije čije su trešnje za Dan Mladosti uveliko bile zrele, da iskoristimo priliku dok se gleda slet).
Onda u školi, sportu, da bi postigao nešto veliko, imaš mali milion preppreka, prvo školskih, pa gradskih, pa regionalnih, pa republičkih, ai onda ni tu nije bio kraj, nego se takmičiš na saveznom nivou.
Ko prodje sve te instance,odmah je spreman  za nešto veliko, prosto te intenzitet takmičenja i konkurencija teraju napred.
I nije to bilo samo u obrazovanju, mnogo više je bilo u proizvodnji, industriji, uslugama.
Automobili u bivšoj nam SFRJ su se proizvodili u Kragujevcu(Zastava), pa Sarajevu(popularni golf) , pa Novom Mestu(Reno), pa Kikindi(Opel Ida), kamioni u Priboju, Mariboru, ma sve je bilo mnogo veće, i ko kaže da nismo imali izbora.
U to vreme , kada smo navodno bili potlačeni u bivšoj nam državi, išli smo u Rumuniju da kupujemo zimnicu.
Sećam se tamo negde sa 12 godina išli smo u neku banju Herkulanum, tamo prodavali vunu, i tim novcima kupovali namirnice.
Kilogram vune, vunice kako se kaže, Rumuni su plaćali 600 leja, što je bila trećina plate neke prodavačice u prodavnici, a za tih 600 leja mogao si da kupiš 600 jaja, ili tri velike kineske konzerve po 5 kg praške šunke, ili 20 tegli po 1 kg meda(jeste davno bilo ali se dobro sećam)..
Hleb im je bio kao kamen tvrd,star verovatno bar sedam dana u sred bela dana si morao da nosiš gas masku po ulicama Turn Severina, koliko je smrdela hlorisana voda.
Ali je praška šunka, tačnije kineska praška šunka bila vrhunska.
Na graničnom prelazu(na hidroelektrani Djerdap), bi u džep cariniku tutnuli 100 leja, a on bi nam se do neba zahvaljivao, i puštao nas bez ikakvog pregleda(izvoz hrane iz Rumunije je bio zabranjen)..

Onda bi došli na našu carinu a naš carinik bi se uglavnom smejao u stilu : "I Rumunski kolega vas je pustio", znajući o čemu se radi, po mom dubokom uverenju beskrajno zadovoljan što nije rumunski carinik.
Vratimo se u našu domovinu , nakupovali zimnicu, radosni što ne živimo u toj i takvoj bedi.
Dodjemo u našu domovinu, sretni što možemo na hrvatsko ili slovenačko primorje(crnogorsko primorje je uvek bilo manje više šiptarsko i cigansko, ako isključimo Sveti Stefan koji je opet bio van naših dometa), sretni što možemo na zimovanje u Sloveniju, posle olimpijade i u Bosnu, dok je Kopaonik bio sinonim za zemljotres,  Stara planina još uvek medvedja kuća gde lisica donosi poštu, Tara vojno odmaralište,a Zlatibor ono odmorište na putu..
Voleli smo to hrvatsko primorje, voleli su i ti dalmatinci nas, toliko da je mnogo nas napravilo vikendice po celom primorju, gde bi najčešće provodili leta i rane jeseni uživajući kako u prirodi i ambijentu, tako i u druženju sa domicilnim stanovništvom.
Mnogo je zetova ostalo na tom primorju, mnogo je snajki došlo u Srbiju, i nikome nikad ništa nije falilo niti smetalo.
A onda je krenulo..
Danas istoričari pričaju kako su nam zemlju rasturili spolja, podsećajući da je još 1980.godine CIA utemeljila  nevladinu organizaciju na čijem su čelu bili Franjo Tudjman i Milovan Djilas, koja je bila "otvoreno zabrinuta" za stanje ljudskih prava u SFRJ.
Pričaju i o tome kako je Šiptari uvek bili protiv ove zemlje, i kako su jedva dočekali da se zemlja rasturi, pričaju kako Slovenci nisu bili za zajedničku državu, pričaju svašta.
Istina je nažalost poražavajuća za sve nas, i Srbe i Hrvate i Bosance i Slovence, Šiptare i Makedonce, a ona je vrlo prosta - KRIVI SMO MI SAMI.
Svima nama je dobro zazvučala žvaka onih najgorih probisveta, onih koji nisu hteli da rade, onih koji su u politici videli jedini put ka svojoj egzistenciji, onih najgorih šljamova ljudskih koji su uspeli intrigama da nas podele i zavade.
Ceo svet traži veća tržišta, ceo svet stremi ujedinjavanju, jer je veća kuća izvor većih mogućnosti, samo je stoku sa Balkana neko ubedio da će im kad rasture državu biti bolje.
Kada malo bolje razmislimo, možda bolje nismo ni zaslužili, mi Srbi busajući se stalno u grudi i brojeći svoje mrtve i tamo gde ih ima i tamo gde ih nema, Bosanci zaglavljeni izmedju džamija i evropskih manira, Hrvati beskrajno sretni što im državu poseduje Nemačka, Slovenci ljuti jer su mislili da će postati Austrijanci ili Italijani, a ostali su samo sluge i moneta za potkusur u toj uniji, Makedonci koji to više i nisu, Šiptari koji su zagrizli više nego što mogu da svare, a ne shvataju da će to jednoga dana povratiti.
Nisam jugonostalgičan...Šta je bilo bilo je, ali mi ostaje gorak ukus u ustima, jer smo svi zajedno ispali GLUPI.
I još danas gledam, sve države bivše SFRJ imaju samo jednu konstantnu svoje politike, a to je mržnja prema Srbima, a celokupan narod tih država kao najveću konstantu koja omogućava provod, razumevanje, gostoprimstvo, ljubaznost, ističu posete baš toj Srbiji.
Danas razdruženi traže sa nama zajednički imenitelj.
I ok je da mi na to pristajemo, i ok je da smo mi ponosni na to.....
Ostali neka sami sebe pogledaju jednoga dana.
I nešto se mislim,,,,,,,,Nekako mi je drago što sam bio deo te države, od Vardara pa do Triglava, države  "Hej Sloveni", države "plavih" države partizana a ne četnika i ustaša.
Kada moja generacija ode, bledeće sećanje na tu sjajnu državu, a potonji će je ponovo praviti, jer je to prirodni prosec za tako bliske narode.....
Živi bili da to dočekate.

Korona virus, kako dalje......

Evo svedoci smo, nevezano za to da li je ova pandemija prirodna ili veštačka, da li je značaj iste veliki ili mediji prave paniku i histeriju,nevezano za to da li ćemo uspeti proizvesti vakcinu ili naći lek u skoroj budućnosti ili ne, da ova pandemija uveliko menja ne samo naš život, nego bih rekao i samu civilizaciju iz temelja.
Vi možda mislite da je to loše ili tragično, medjutim ne mora da bude baš sve tako crno, može da bude i mnogo crnje.
Priroda najčešće sama obavi stvari onako kako treba da budu, tako da ako gledamo s tog stanovišta, sve će manje više biti u redu.
Ionako je naša civilizacija dobrano uništila i sopstveno stanište, te stanište mnogo drugih vrsta čija ugroženost će se tek "preliti" u naše živote.Virus je tek prvi odgovor prirode, očekujte uskoro mnogo jači.

Ekonomija

Industrija usluga i zabave koja je mnogim meridijanima i korporacijama bila glavni izvor zarade, pretrpeće ne samo gubitak nego i ogromne promene, a neki vidovi zabave će praktično nestati.
Okupljanja velikog broja ljudi na raznim manifestacijama će biti drastično smanjena, ne samo zbog neke epidemije, nego će ova pandemija korona virusa ostati u podsvesti mnogima dugi niz godina.
Velike turneje bendova, ogromni stadioni puni ljudi su sasvim sigurno prošlost, i veliki broj ljudi će sedenje pored fotelje pretpostaviti odlaskom na stadion.

To će primorati sportske klubove, velike sisteme koji žive od poseta gledalaca da potpuno promene pristup, čak i sam izgled stadiona i sportskih ili koncertnih hala.
Kladionice, kazina, aparati, slotovi će se još više preseliti na internet, mislim da će i sistem plaćanja(mislim na brzinu uplate i provizije) značajno napredovati, da bi ispratio tu selidbu.
Sektori usluga će takodje evoluirati, sasvim je lako zamisliti u vrlo bliskoj budućnosti da čovek neće morati izlaziti vani ni zbog bilo kakve kupovine, servisa ili registracije vozila, kozmetičkih, frizerskih tretmana ili čak i zdravstvenih i farmaceutskih usluga.
Veliki marketi će morati da uvedu kućne dostave, jer će to realno biti jedini kvalitetan i siguran način kupovine za mnoge od nas.
Taxi službe će verovatno morati da fizički pregradom odvoje prostor za putnike, autobusi ili transportni kombi će morati da uvedu nešto slično, sa manje putnika i više sigurnosti.
Verovatno će najveći "dobitnici" ove pandemoje biti zdravstvo i sve povezano s njima.
Popravljaće se situacija u bolnicama, modernizovaće se oprema, edukovati osoblje, plaćati istraživanja kao i stručno i pomoćno osoblje.
Usluge preko interneta će procvetati, a sa njima i mogućnost kontrole istih, što je svakako jedan od ciljeva onih koji upravljaju svetom.
Male radnje i privatna inicijativa će nestati, veliki će postati još veći, cena rada posle ovoga će pasti, ljudi će raditi za goli opstanak.

Industrija

Automatizacija će velikim koracima krenuti napred, ostavljajući bez posla milione i milijarde ljudi, koji će biti značajni samo utoliko koliko mogu da budu kupci proizvoda ili korisnici usluga.Ukoliko ne budu mogli biće skrenuti na margine društva, baš kao što su danas beskućnici po Zapadu, a sve više i po celom svetu
Obzirom na centralizaciju finansijske i političke moći, profitiraće službe koje im služe, razne javne službe te posebno sredstva prinude - bezbednosne agencije, vojska i policija.

Profitiraće psihološki profajleri koji će nas ubediti u iluziju demokratije dok neko drugi broji pare i naravno glasove.
To niukom slučaju neće sprečiti unutrašnje nemire, bilo izazvane spoljnom konkurencijom, bilo unutrašnjim nezadovoljnim gradjanima, borbama doslovce za koru hleba.
Čeka nas nasilna i brutalna budućnost koja će civilizaciju podeliti na robove i one druge.
Još kada se u sve to uključe i verski ratovi, te borba za preostale resurse planete, budućnst nikako ne izgleda svetlo.

Mislite da mračim, sedeći u kući tokom policijskog sata proglašenog da bi se zaštitili od jednog virusa?
Ja mislim da je ovaj virus otvorio oči, i ostavio careve gole bez odeće, sa jasno vidljivim namerama, nažalost bez ikakve šanse da se tome odupremo.
I neće ovaj virus brzo proći.Postaće sezonski, te će u talasima u godinama pred nama kositi sve ono što opterećuje zdravstveni i penzioni sistem zemalja zapadnog kapitalizma.
Prosto rečeno stari i hronično bolesni su teret, ako nisu bogati da ne zavise od plate ili penzije.
A iza priča o tome, zatvoriće se granice, upumpaće se naštampane milijarde  u privrede da bi bogatiji bili još bogatiji, a cena štampanja prebacila na male privrede i velike trgovce(čitaj Kina) doselićemo migrante iz ratom pogodjenih zemalja da rade za siću u našim fabrikama, oslabićemo Rusiju niskom cenom nafte....

Eto, toliko od mene ovaj put.

Nemoj posle da bude da Vam nisam rekao.

Zakoni, zakoni, zakoni......

Evo gledam malo malo pa se neka kategorija u našem društvu buni protiv zakonskih rešenja, tvrdeći da im onemogućavaju normalan rad i privredjivanje.
Bili su zdravstveni radnici, pa prosvetni radnici, pa advokati, pa evo sada i taksisti u Bg.
Zajednički imenitelj svih tih problema je da tako kažem "nepodesna" zakonska regulativa koja jednu kategoriju stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na drugu.
Nažalost problem u osnovi nema rešenje, jer zakonska regulativa koja je usvojena kod nas se oslanja na pozitivna zakonska rešenja u Evropskoj uniji, a ona nikako nisu prilagodjena niti našim navikama (što je manje važno) niti profilu države u kojoj se primenjuju.
Evo jedan eklatantan primer, i danas aktuelan.

Tamo negde posle 2000-te donesen je novi Zakon o radu, u kojem je ograničeno da se lica preko 30 godina starosti ne mogu angažovati prako omladinske zadruge, te da se licima koja nisu na redovnom školovanju angažovanje preko omladinske zadruge izjednačava sa radnim odnosom po pitanju uplate doprinosa za PIO.
Medjutim novi zakon o radu, prepisan iz zakonodavstava Zapadnih razvijenih ekonomija sadržao je i sadrži i danas jednu "rupu" kojom je moguće drastično jeftinije proći angažovanjem radnika, a da i dalje sve bude u skladu sa zakonom.

Elem, sklopite ugovor o poslovnoj saradnji sa nekom agencijom sa pružanje usluga.
Ta agencija posebnim aneksom ugovora uputi kod vas radnika da OBAVI POSAO (ne iznajmi ga, nego ga uputi da obavi posao, što je jasna pravna razlika) i tog radnika prijavi na penziono (on je regularno u osiguranju).
Agencija sa radnikom sklopi ugovor o povremenim poslovima (što je dozvoljeno postojećim zakonom) sa plaćanjem po radnom satu.
Posle mesec dana takvog posla, ukoliko nije došlo do nekih nepredvidjenih stvari (povrede radnika, inspekcijske kontrole) firma koja je angažovala radnika za obavljanje posla dostavi da je radnik radio samo tri dana u tom mesecu, na osnovu čega agencija fakturiše ta tri dana tj. 24 radna sata i na to obračuna poreze i doprinose, što je u odnosu na pun mesec koji ima najmanje 168 radnih sati prilična ušteda.
Na kraju godine, prilikom popunjvanja M1 obrasca agencija se izjasni da želi da tim radnicima dokupi nedostajući staž, i plati razliku tako što plati samo penzione doprinose, što sve zajedno (kada se sabere ono što je platio pre) iznosi svega jednu trećinu ukupnih dažbina koje bi platila firma, uključujući i provizije agencije.
I eto legalan način da zeje.beš državu za dve trećine dažbina.

Kako je to moguće, zar naši zakonodavci ne vide te propuste?
Naravno da vide ali su nemoćni, jer ukoliko uvedu bilo kakvu restriktivnu meru kojim bi ovo ograničili onda zakon neće biti u skladu sa zakonima Evropske unije.
A u Evropskoj uniji takav zakon se ne iskorištava jer su prosto dažbine na prihode drastično manje, a postoji i značajan nivo svesti ljudi o neophodnosti doprinosa državi kroz plaćanje dažbina.
A da naravno, i kazne su mnogo mnogo veće.

Sasvim je sličan problem kod taksista i CarGo.
Taksisti su na neki način izborili pravo ekskluzivnosti u svom poslu, te kvota koje im omogućavaju na neki način lagodnu poziciju u smislu nepostojanja konkurencije.
Ali na drugoj strani i Car Go je nelojalna konkurencija, jer se zvanično ne bavi prevozom putnika, te ne mora imati na platnom spisku vozače.
Oni plaćaju porez prema dobiti, ali ne plaćaju doprinose i dažbine na svoje vozače.
Zakonska regulativa je takodje pravljena prema pozitivnim iskustvima Evropske unije i potpuno je neprilagodjena našem društvu.

Gradjani koji danas iz svoje trenutne koristi "navijaju" za Car Go nisu baš u pravu, jer ne shvataju da ukoliko Car Go opstane ovako kako sada radi to znači propast ogromnog broja taksista, mnogo porodica će ostati bez hleba, država će ostati uskraćena za veliki iznos dažbina, a sutra kada Car Go postane monopolista, ko vam garantuje da neće podići cene svojih usluga, a vi em ste dozvolili uništavanje jedne cele grupacije em ste ostali bez alternativnog prevoza?
Istina je, ima taksista i ovakvih i onakvih, i tu svakako treba uvesti red, i time treba da se pozabave udruženja i sindikalne organizacije taksista.
Ali je sasvim suludo da zbog, pa neka je i stotinak taksista koji nisu reprezent svog posla, mi dozvolimo da Car Go na ovaj način praktično otima, kako od njih tako i od vas.
Da se vozite urednim autom, sa nasmejanim vozačem možete i kod redovnih taksista, samo kada naručite uslugu to posebno zahtevajte ( iskreno možda ovaj problem i dovede do poboljšanja usluge taksista, jer je to prvi sledeći korak posle štrajka, ako ne žele da navuku bes svih nas ostalih).
Nadam se da bolje razumete problem sa kojim se suočava i država i taksisti, i podržite taksiste da taj problem što pre reše, a onda zahtevajmo od njih da podignu nivo svojih usluga

Mendela efekat, jeste li iskusili i vi?

Sam efekat ili pojava ili lažno sećanje, ili manipulacija vremenom ili ko zna šta, ima svoje popularno ime po prvom demokratski izabranom predsedniku Južnoafričke Republike Nelsonu Mendeli,  koji je preminuo 2013.godina, dok na drugoj strani postoji veliki broj ljudi širom sveta koji tvrde da su u novinama čitali o njegovoj smrti u zatvoru još 1980.godine.
Drugi "najpopularniji" dogadjaj zasnovan na ovom efektu su studentske demonstracije u Kini, gde se mnogo ljudi moglo zakleti da je svojim očima videlo kako je student koji je stao pred tenkove brutalno zgažen tenkovima, da su videli snimak na TV-u, da su videli krv, čak da su medjusobno pričali o tome.
Istorija medjutim kaže da se to nikada nije dogodilo.

Meni lično devedesetih godina nikako nije bilo jasno da li je naš veliki glumac Taško Načić preminuo ili ne, čas sam ubedjen da jeste, čas ga vidim u kulturnoj rubrici dnevnika.
I dan danas sam ubedjen da sam ga na TV-u uživo video i posle te 1993.godine kada piše da je preminuo.
Takodje sam svojevremeno bio preneražen kada sam sreo komšinicu (nisam govorio s njom, malo dalji komšiluk) za koju bih glavu dao da sam mesec, dva pre toga video na čitulji na banderi u našoj ulici, čak sam ubedjen da smo u kući prokomentarisali njenu smrt.

U svojoj knjizi Anatomija ljudske destruktivnosti Erich Fromm nudi poprilično prihvatljivo objašnjenje, po kojem naš mozak pamti i skladišti sećanje onakvo kakvo je bilo.
Da bi se setio, mozak mora naći to sećanje na "polici", čime se sećanje "zagadjuje" trenutnim mislima i osećanjima i kao takvo se ponovo vraća na "policu".
Nekoliko takvih "zagadjenja" i naše sećanje će se već bitno razlikovati od izvornog i tačnog, a mozak to uopšte neće primetiti.
Medjutim koliko je moguće da mozgovi hiljada ljudi budu na isti način "zagadjeni" i to uglavnom istim informacijama?

Nekada davno voleo sam da gledam filmove o Džems Bondu, jednostavno opuštanje u trajanju od dva sata, gde znam ko će pobediti na kraju 😊.
Elem, moje jasno sećanje, i ne samo moje nego hiljada drugih, na legendarnu scenu u MOONRAKER-u  gde jedan od negativaca Zuba(tako smo ga zvali) ili Ralje, upoznaje svoju srodnu dušu plavušu sa kikicama, gde bih stavio ruku na panj da se posle njegovog osmeha, video njen osmeh sa protezom u ustima.
Pogledajte tu scenu, to moje sećanje, kao i sećanje hiljade drugih nije istinito, jer scena gde se ona njemu smeši pokazuje da nema te proteze iz mog sećanja.

Nekada to uopšte nisu sitnice kako se na prvi pogled čini, nekada su činjenice današnje realnosti takve da nas s pravom ostavljaju zabezeknutim.

Pogledajte kako smo mi učili o položaju bubrega u ljudskom organizmu.

Čak se sećam da je udarac u boksu u predelu bubrega bio strogo zabranjen
A pogledajte današnju realnost, koja kaže da su bubrezi zaštićeni rebrima.

Da nisu bubrezi "evoluirali" za ovo vreme?

Ili, znamo iz diskografije M.Jacksona da je on počeo da se bavi muzikom u grupi JACKSON 5, gde petica označava koliko je bilo članova grupe.....A pogledajte sliku grupe

Istorija nam kaže da je SAD za vreme drugog svetskog rata bio predaleko za japanske avione, već su oni imali projekte balona sa bombama kojima bi napali SAD.Medjutim istorija nam kaže da su japanci 9.septembra 1942.god  bombardovali Oregon pri čemu su ubili šestoro ljudi!!!!

Često sam razmišljao još kao dete o tome ko je i zašto napravio onolike statue na Uskršnjem ostrvu, gledajući i gutajući emisije i čitajući brojne članke i knjige o tome.
I nikada, da ponovim nikada nisam video da statue na ostrvu imaju i šešire!!

I možda najdrastičniji slučaj tako "dostupan" u sećanjima svih nas, a tiče se filma koji smo svi gledali.
Sećate li se "Čarobnjaka iz Oza"*
Sećate li se da je strašilo u filmu držalo PIŠTOLJ?
U jednoj dečijoj bajci, u poučnoj priči o upornosti, strahovima i hrabrosti da se pojavi pištolj?
Ja ga se ne sećam, a vi?


Zeza li se to neko sa našom prošlošću, ili smo izloženi dejstvu paralelnih svetova ili alternativnih realnosti?

Skrivena prošlost, poznata budućnost

Svi smo mi bar jednom poželeli da saznamo šta nas čeka u budućnosti, od najvažnijih životnih pitanja vezanih za dužinu života, posao, zdravlje, pa do rezultata nekog našeg derbija koji bi nam doneo ličnu satisfakciju ili bar dobitak na kladionici.
Ali strogo naučno gledano, bez skretanja u filozofske vode, u čemu je glavna, suštinska razlika izmedju prošlosti i budućnosti?

Ako je neko pre nekoliko trenutaka(prošlost) na jednom kraju sobe ustao, izvadio pištolj i ispucao metak prema suprotnom zidu, poprilično ćemo lako predvideti gde će taj metak udariti u zid i koliko će se zabiti u njega(budućnost).
Ta uzročno-posledična jednačina nam omogućava da predvidimo buduće dogadjaje, ukoliko znamo sve relevantne parametre.
Zbog čega onda ne bi mogli da predvidimo sve dogadjaje nebitno koliko vremena unapred, ukoliko znamo sve relevantne parametre?
Naravno da bi mogli, samo je problem što nemamo mogućnost da tako mnogo podataka obradimo.
Iz toga sledi važna implikacija, da je kao i prošlost, i budućnost potpuno odredjena, samo što mi još nemamo hardver i softver da to izračunamo.
Naša slobodna volja je samo iluzija.
Mi donosimo odluke na osnovu osećaja u našim čulima, pretvorenih u električne impulse u našem mozgu, te na osnovu interakcije tih impulsa, talasa koji deluju na nas, te ravnoteže ili neravnoteže nekih jona u našim telima(uprošćeno posmatrano).
A osnovni zakoni prirode nam jasno kažu, da ukoliko jedan eksperiment ponovite nebrojeno puta sa istim parametrima, rezultat će uvek biti isti.
Znači bilo koja naša odluka, koju zovemo slobodnom voljom je rezultat nekog eksperimenta, čiji je rezultat uvek unapred poznat za unapred postavljene parametre.
A parametri su unapred poznati, jer ih je moguće izračunati.
Ukoliko u punoj sobi nekog gasa označimo poziciju jedne čestice(ili više čestica, ili svih čestica), i imamo mogućnost obrade toliko podataka, i ukoliko uključimo sve parametre koji utiču na kretanje svih tih čestica, mi ćemo precizno moći da lociramo bilo koju česticu, posle bilo kog vremenskog intervala - u prevodu - da predvidimo budućnost.

Što je još čudnije uz takav softver ćemo lakše da predvidimo budućnost, nego da saznamo prošlost, zato što o prošlosti znamo samo na osnovu posledica medjusobnog delovanja raznih parametara koji su uticali na odredjene pozicije čestica u sadašnjosti.
Mi prošlost i poznajemo na osnovu preživljenih iskustava, koje predstavljaju skup posledica te prošlosti koja utiče na sadašnji trenutak, što je strogo uzevši poprilično različito od precizne slike svih položaja i parametara čestica u prošlosti.
Zaključak bi mogao oduševiti svakog profesora istorije - što preciznije poznajemo prošlost, to ćemo lakše otkriti(ne predvideti) budućnost.
Hipotetički, kada bi imali takav superkompjuter, uz odgovarajući softver, mogli smo mapirati sve čestice našeg svemira na samom početku, trenutak pre velikog praska(ako ga je bilo), kada je skup parametara bio poprilično mali, jer je velikom prasku prethodio singularitet.
Teorijski takav kompjuter bi nam na ekranu mogao detaljno prikazati svaki trenutak svemira, od njegovog prvog trenutka, pa do njegovog pretpostavljenog kraja mnogo milijardi godina u budućnosti, sa apsolutnom tačnošću.
A to nam sasvim jasno kaže da sudbina postoji za svakog od nas, i da od nas ništa ne zavisi, već je naš "put" bivstvovanja na ovoj planeti potpuno odredjen i nepromenljiv, a naša slobodna volja samo rezultat iluzije.